CRO, SRB, RS, BiH, CG... (ExYU)

Josip Broz - Tito
(1892 -1980)
Čin:
1913: vodnik 25. domobranske pukovnije
Član Pokrajinskog komiteta Hrvatske
Član Politbiroa KPJ
Vrhovni komandant NOV i POJ
1944: Maršal Jugoslavije
Biografija:
Josip Broz rođen je u Kumrovcu 7. maja 1892, ali je 25. maj utvrđen kao njegov rođendan. Brozov otac Franjo, rođen 5. IX 1856, oženio se s Marijom Javeršek, kćeri seljaka iz Podsrede u Sloveniji. Medu njihovih petnaestoro dece Josip je bio sedmo. Sa 8 jutara škrte zemlje, Franjo Broz nije mogao ishraniti svoju porodicu. Svog petnaestogodišnjeg sina Josipa uputio je 1906 na konobarski zanat u Sisak, ali razočaran ovim poslom Josip Broz je ubrzo stupio kao učenik u jednu bravarsku radionicu. Usporedo je pohađao i trogodišnju šegrtsku (zanatsku) školu. Tu je došao u dodir sa socijaldemokratskim pokretom i literaturom. Septembra 1910 završio je zanat i u isto vreme dobio svedočanstvo o završenoj šegrtskoj školi. Otišao je u Zagreb i zaposlio se u jednoj mehaničarskoj radionici. Tu se upisao u sindikat za člana Saveza kovinarskih radnika i postao član Socijaldemokratske stranke Hrvatske i Slavonije. Tih dana učestvuje i u radničkim demonstracijama. Odlazi u Ljubljanu i Trst tražeći posla, pa se u martu 1911 ponovo zapošljava u Zagrebu.
Tražeći bolje uslove rada i priliku da se stručno usavrši, leti 1911 Josip Broz odlazi u Kamnik u Sloveniji gde se zapošljava u fabrici metalne robe. Učestvuje u sindikalnom radu, pristupa Sokolu, nacionalnom antiaustriskom društvu za unapređenje fizičke kulture. U maju 1912 odlazi u Češku, u veliku metalnu fabriku u Jince-Čenkov, odavde u Plzenj kod Škode zatim u Nemačku, radi u Manhajmu kod Benza, u Ruru, pa u Beču, zadržavajući se svuda kraće vreme. Naučio je češki i nemački, usavršio zanat, ali pre svega, radeći u velikim fabrikama sa nekoliko hiljada radnika, jasno je uvideo koliku snagu pretstavljaju radnici. Nešto više se zadržao u Bečkom Novom Mestu, u velikoj fabrici automobila Daimler gde je bio probni vozač.
Ratni put 1
Na otsluženje vojnog roka Josip Broz stupa 1913 u jedan bečki puk, ali po molbi bude premešten u Zagreb u 25. domobransku pukovniju. Pohađa dočasnički tečaj i ubrzo je postao najmlađi vodnik u puku. Kao najbolji mačevalac puka učestvuje na takmičenju za prvenstvo austrougarske vojske u Budimpešti i dobija drugu nagradu. Kada je 1914 buknuo rat ubrzo je uhapšen zbog antiratne propagande i zatvoren u Petrovaradinskoj tvrđavi. Oslobođen optužbe, krenuo je Josip Broz sa pukom januara 1915 na ruski front i učestvovao u protivofanzivi na Karpatima. Sa Karpata puk je prebačen u Bukovinu. Josip Broz je tu kontuzovan, a zatim je kod Okna pri jednom napadu Kozačko-čečenske konjičke divizije 4. aprila 1915. teško ranjen čerkeskim kopljem u levu lopaticu i zarobljen.
U ruskom zarobljeništvu naučio je ruski jezik, upoznao se s ruskom literaturom, došao u dodir s ruskim radnicima, a i u sukob sa carističkim vlastima. Učestvovao je u julskim (1917) demonstracijama u Petrogradu protiv Privremene vlade, a u Omsku stupio u Crvenu internacionalnu gardu.
Partijski rad
Vratio se u zemlju septembra 1920, kada je već reakcionarna buržoazija ovladala posleratnom revolucionarnom situacijom i učvršćivala svoju vlast žestoko udarajući po radničkom pokretu. Zaposlio se u Zagrebu, pristupio odmah u sindikat i bio primljen za člana KPJ. Učestvovao je u pripremama i agitaciji za izbore za Ustavotvornu skupštinu. Pod uticajem Oktobarske revolucije vršio je revolucionarnu propagandu ističući da radnička klasa može osvojiti vlast samo oružanom borbom. Posle Obznane učestuje u agitaciji za protestne štrajkove, objašnjava radnicima novonastalu situaciju i deluje na podizanju njihove klasne svesti. Josip Broz odlazi u Veliko Trojstvo, selo kod Bjelovara, gde se zapošljava u jednom mlinu kao mašinist. Povezuje se sa ilegalnom Komunističkom partijom i bude izabran za člana Okružnog komiteta. Zbog govora održanog na sprovodu jednog komuniste policija ga hapsi ali ga sud pušta posle 8 dana. Veliko Trojstvo napustio je posle 4½ godine i otišao na rad u brodogradilište u Kraljevicu.
U Kraljevici radi na propagiranju revolucionarnih ideja, na osnivanju sindikalne podružnice i organizuje štrajk da bi upravu brodogradilišta primorao na isplatu novčanih zaostataka radnicima. O tome je objavio članak bez potpisa u Organizovanom radniku. Otpušten sa posla 1926, na poziv Centrale saveza metalaca odlazi u Beograd, ali tu ne nalazi posla, pa se najzad zapošljava u fabrici vagona u Smederevskoj Palanci. Ovde bude izabran za radničkog poverenika, u toj funkciji dolazi u sukob s upravom fabrike i ponovo bude otpušten. U međuvremenu u zagrebačkom Organizovanom radniku objavio je članak o prilikama u fabrici pod pseudonimom Bradop. Vraća se u Zagreb gde bude kooptiran za člana Mesnog komiteta, a ubrzo zatim preuzima funkciju sekretara Oblasnog odbora Saveza metalaca za Hrvatsku. Na toj dužnosti, u junu 1927 je uhapšen zbog partiskog rada u Kraljevici i 28 X 1927 osuđen uslovno na 7 meseci zatvora.
U Zagrebu, pored dužnosti sekretara Oblasnog odbora Saveza metalskih radnika, prima se i funkcije sekretara Saveza kožarskih i prerađivačkih radnika. Bilo je to izvanredno teško vreme. Ekonomska kriza izbacila je veliki broj radnika s posla, a radničke nadnice spale su na najniži nivo. Štrajkovi su nemilosrdno ugušivani, a radnička štampa plenjena. Sindikati su bili naročito na udaru policije. Sindikalni funkcioneri stalno su hapšeni. Josip Broz stupa u neposredan kontakt sa radnicima i medu njima energično propagira potrebu aktivne borbe. Organizuje štrajkove i vodi borbu protiv šovinizma i drugih shvatanja tuđih radničkom pokretu. U isto vreme, kao član Mesnog komiteta za grad Zagreb vodi borbu protiv frakcija koje su paralizovale razvitak KPJ i nanosile silnu štetu sindikalnom pokretu u neposrednoj borbi radničke klase za bolje uslove života. Na Osmoj partiskoj konferenciji 25/26 II 1928 izabran je za sekretara Mesnog komiteta. Na tom položaju, a i kao član Mesnog sindikalnog veća, sprovodi partisku liniju za ujedinjenje sindikalnog pokreta. S Đurom Đakovićem jedno je vreme u komisiji za organizovanje žena-radnica. Znao je jasno, neposredno i jezgrovito objašnjavati stvari bez ikakvih fraza. Neposrednost izraza otvarala mu je razum i srce ljudi. Njegovom inicijativom Crvena pomoć je dobro funkcionisala, a organizovana je i kuhinja koja je zatvorenim drugovima doturala hranu.
Prvomajske demonstracije 1928, od Obznane najmasovnije, organizovao je Josip Broz Tom prilikom je uhapšen kada je jednog radnika oslobodio iz ruku agenata i kažnjen sa dve nedelje zatvora zbog izgreda. Po izlasku iz zatvora još upornije je nastavio radom. Na sednici Biroa CK KPJ od 20 juna 1928 Josip Broz je određen za člana Zameničkog biroa CK KPJ, a na sedmci Biroa od 2 avgusta 1928 postavljen je za sekretara Pokrajinskog komiteta Hrvatske, ali ove odluke nisu mu saopštene zbog burnih događaja koji su nastupili atentatom na S. Radića u Skupštini. Tim povodom Josip Broz izdaje letak u kome se poziva građanstvo na masovni protest protiv velikosrpske hegemonističke buržoazije, protiv režima bede i socijalne nepravde, što je u Zagrebu dovelo do trodnevnih demonstracija. Na ulice je izašlo oko 60 000 ljudi. Uhapšen je 4 avgusta, a 14 novembra na takozvanom Bombaškom procesu osuđen na 5 godina robije zbog komunističke propagande. Pred sudom klasnog neprijatelja drži se prkosno: 'Ja se ne ćutim krivim - izjavljuje, iako priznajem ono, što me tuži državni odvjetnik, jer ne smatram ovaj sud kompetentnim, već samo sud Partije. Priznajem da sam član ilegalne Komunističke partije Jugoslavije, priznajem da sam radio na širenju komunističkih ideja i propagirao komunizam, te prikazivao kakva se nepravda čini proletarijatu od buržoazije'. Zatim: 'Ja držim da su prirodni zakoni viši od onih koje stvori jedna klasa da pritisne drugu. Ja sam za svoje ideale spreman žrtvovati i svoj život.' Presudu dočekuje uzvikom: Živjela KPJ, Živjela Treća internacionala. Na robiji u Lepoglavi i Mariboru mnogo je radio na ličnom usavršavanju. Izdržao je u Ogulinu i ostatak ranije uslovne kazne, pa je najzad marta 1934 Pušten na slobodu ali sa prinudnim boravištem u rodnom mestu Kumrovcu.
U međuvremenu u zemlji i u Partiji desile su se krupne promene. Šestojanuarska diktatura višestruko je pojačala nacionalno ugnjetavanje obespravljenih naroda Jugoslavije i osobito eksploataciju radničke klase. Rukovodstvo KPJ, tek izabrano na kongresu u Drezdenu, nije uspelo da Partiju osposobi za borbu protiv diktature. Mučki je ubijeno više istaknutih komunista, među njima i Đuro Đaković, organizaciski sekretar, koji je rukovodio Partijom. Posle njegove pogibije obezglavljeno rukovodstvo KPJ napustilo je zemlju, bacivši prethodno avanturističku parolu oružanog ustanka kojom su žrtvovani dragoceni kadrovi.
Josip Broz nije dugo ostao u Kumrovcu. Uzevši ime Tito, dosta često u Zagorju, prešao je u ilegalnost. U Zagrebu bude izabran za člana Pokrajinskog komiteta Hrvatske koji ga šalje u Beč da bi uspostavio sigurnu vezu sa Centralnim komitetom. Završivši duži referat o fašizmu za partisku organizaciju na Zagrebačkom univerzitetu, odlazi ilegalno u Beč gde je krajem avgusta 1934 kooptiran za člana Politbiroa CK KPJ. Pre povratka u zemlju dobio je zadatak da organizuje i održi partiske konferencije za Hrvatsku i Sloveniju. Odlazi ponovo u Beč gde u CK intenzivno radi. Napisao je i referat o organizaciji odbrambenih radničkih četa, dao shemu njihove organizaciske strukture i izložio način vođenja borbe. Iz Beča odlazi u Moskvu, u Kominternu gde radi na jugoslovenskim pitanjima, a u međuvremenu na IV konferenciji KPJ izabran je za člana Politbiroa. U Moskvi Tito je stupio na dužnost člana Balkanskog sekretarijata i referenta za Jugoslaviju. Tu je uzeo novo ilegalno ime Valter. U Moskvi najviše je proučavao ekonomiju i filozofiju. Ozbiljno se bavio i vojnom literaturom, čitao je Frunzea, Klauzevica i druge. Na VII kongresu Kominterne Tito je član i sekretar jugoslovenske delegacije. Ovom prilikom Tito nastoji da se partisko rukovodstvo vrati u zemlju radi uspešnijeg delovanja. Gorkić, politički sekretar KPJ, nije se s tim složio, pa je najzad rešeno da se Tito sa delom CK vrati u zemlju, dok je drugi deo s Gorkićem ostao u inostranstvu (u Parizu) sa pravom veta na sve odluke političkog karaktera donesene u zemlji. Tito je tražio takođe da se poradi na tome da se Partija izdržava svojim sredstvima, što je kasnije i sprovodio.
...
Vojna Enciklopedija II, str 132-135